Dok posmatrate kako Vaše do juče divno i poslušno dete počinje da Vam odgovara, treska vratima, zatvara se u svoju sobu, menja stil – oblačenje, frizuru, nekad do neprepoznatljivosti, povlači se u sebe, neće više da razgovara sa Vama kao ranije i nikad ne znate koja Vaša reč ili postupak će da budu “nagazna mina”, sa vama više nigde neće da ide, a ako i krene da, ponaša se kao da vas ne poznaje, u čudu ste i pitate se šta se to dešava, da li ste i gde pogrešili, Ima li nade, spasa? Ne dešava se ništa neprirodno. Vaš mali princ/princeza odrastaju. Postaju adolescenti.
I oni sami su zbunjeni obiljem promena koje kod sebe uočavaju. Kako da nagle i brojne fizičke promene uklope u postojeću sliku o sebi?
Hormoni “divljaju”, mišljenje se menja. Sve oko sebe počinju da sagledavanju na nov način. Njihov pogled “skenira” sve. Ako ste do sada uspevali da ih nekako “prevarite”, to više ne možete. Počinju da misle svojom glavom.
Pitaju se ko su, kako da nađu svoje mesto u svetu, kako da se snađu. Traže se, isprobavaju, eksperimentišu. Vaše mesto sada zauzima društvo vršnjaka. Njihov sud im je najbitniji. Odvajaju se od njih i priklanjaju njima. Kome od njih? Kako? Gledaju, posmatraju, vagaju, isprobavaju.
A vi? Šta da radite? Da li ste nepovratno izgubili svoje čedo? Niste. Ono samo pokušava da se u svemu što ga je snašlo snađe najbolje što može. I mora privremeno da se odvoji od vas da bi vam se kasnije ponovo vratilo. To je prirodan proces.
Stroge zabrane, pretnje, pridikovanja nikom neće biti od koristi. Osnovna pravila treba da postoje i da se poštuju, ali i tu će pokušavati da probiju granice.
Budite prisutni. Posmatrajte. Budite strpljivi. Budite uporni. Neka osete da ste tu za njih. Razgovarajte. Mirno. Koliko god možete. I da, užasno je teško.
Mogu da pomognu osobe od poverenja – neko iz rodbine, uže ili šire, treneri.
https://www.instagram.com/p/CxtADf2MJbv/?igsh=MXUyMjBoY3Uzc3B4MQ==
