- Ocekivanja koji drugi imaju od nas ili ih mi sami sebi namecemo mogu da budu neogranicena. “Moram da…”, “Trebalo bi da…”
Nad nasim glavama svakodnevno ,visi’: ,Da li cu uspeti da…’, ,Da li cu stici da….”, “Kad?”, “Kako?”, “Koliko?”…
Tamo gde postoji mnogo “mora” I “treba”, ne ostaje puno prostora za “zelim”, “hocu” I “volim”…
Pod pritiskom obaveza, ogranicenja, bez trenutaka opustanja, rastu napetost I nezadovoljstvo, javljaju se brojni telesni I drugi simpromi koji upozoravaju da nesto nije u redu. Opominju da bi najbolje bilo da se malo zastane, uspori.
Pod pritiskom onog sto “Mora da…” I “Treba da…” koliko prostora I vremena ostavljate sebi za: “Volim da…”, “Hocu da…”, “Zelim da…”. To su pitanja punoce, kvaliteta, smisla, sustine zivota.
Realno, sta je to u zivotu sto, uopste, “mora”? Osim neizbezne zivotne cinjenice o neminovnosti kraja, sta je to u zivotu sto stvarno “mora?”
I, kako cete ispuniti, organizovati, urediti svoj zivot do tog krajnjeg “mora?”
I cega cete se vise secati? Onog sto je bilo “treba” I “mora” ili “zelim”, “hocu” I “volim”?
https://www.instagram.com/p/CwaDHsTMt1b/?igsh=MWhuYnp3NzVyOXhqaA==
